| |
30.11.2006
-
Čestitam vam dan republike....
Moj veliki prijatelj iz Slovenije je meni ovako čestitao 29. Novembar, dan Republike...
...ubrzo sam mu odgovorila ovako.... :)
Dok sam malo čačkala po netu tražeći adekvatnu sliku druga Tite, svašta sam nešto interesantno pročitala...npr. da je imao čak 16 žena i da je sa svakom imao decu...da dece ima toliko da ni sam nije znao ko su i šta su...Ja nisam živela u to doba...nisam bila čak ni pionir...prva sam generacija koja to nije bila...ali često sam slušala o drugu Titi....jedino što znam o drugu Titi je da je umro u 02:55....ili u 03:05....jer ja sam rođena suprotno od onoga kada je umro...eto ni sada nisam sigurna ko je kada....Treba li da žalim što nisam rođena u njegovo doba? Zašto svi kukaju da je tada bilo sjajno, a da je sada beda od života? Pa nije...nije sjajno naravno, ali eto...radujmo se sitnicama...ja sam happy, ne znam kako vi... :)
|
Rekli su... (
12
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
26.11.2006
-
Divčibarska idila...
U sred Novembra tuklo je pravo majsko sunce...Nema gužve...nešto malo penzionera i roditelji sa veselom dečicom koja trčkaraju po poljima prelepog Maljena...Na mestu gde se sudaraju morska i planinska klima, vazduh prosto opija. Ispunjava pluća svežinom, telo malaksa, a oči cakle od lepote....Unosi mir u dušu i čini kao da na ovom svetu ne postoji ni jedan jedini neprijatan trenutak...Prosto osećaš kao da lebdiš...Sve je tako netaknuto...priroda...planinske kućice...drveće...mostovi...potoci....polja...pa čak i minijaturna crkva kao da se sama stvorila...Tamo negde ide šareno magare i za sobom vodi čopor veselih jarčeva...sa druge strane ovčice u grupi veselo pasu i zvekeću svojim zvončićima oko vrata. Sve je tako idealno i umirujuće....
Krećemo malo povrh Divčibara ka jednom od planinskih sela...Neko iz mase kaže da je put malo nezgodan...sve je uzbrdo, jako je uzan i nije asfaltiran...Ma nije problem...idemo lagano....Dolazimo do dela gde prestaje asfalt...vidimo da nas krivudava uzbrdica vodi do nekog vrha...deluje da je blizu...Meštani su zamolili obližnji kamenolom da im da kamenje kako bi napravili put...te gromade kamenja su pobacali po putu kao Ivica i Marica...da ne izgube put do kuće...Kolektivno izlazimo iz kola i idemo ispred raskrčavajući najveće kamenje kako bi i auto mogao da dođe do vrha....nigde ni jedna kuća...samo provalije i šume....puno nekih brzih divljih životinja....Nakon sat i po vremena nailazimo na ogromno imanje....imanje sa polusrušenom štalom, polusrušenom kućom i jednom glanc novom, prelepom kućom....Na sred imanja stoji ogroman čabar u kom se peče rakija....šljivovica udara nozdrve, a uprljani starci nas veselo pozdravljaju...Ulazimo u polusrušenu kuću....Sve je tako čisto, toplo, ali u raspadu sistema...Bakica nas služi slatkom od smokve i počinje priču kako su noćas loše spavali....kaže tresao je zemljotres po ko zna koji put...1998. u jednom od jačih zemljotresa pola kuće im je srušeno....od tada često spavaju u dvorištu..."Nama je najsigurnije pod vedrim nebom...nema šta da te udari..."...kaže zemlja se trese 3-4 puta mesečno, navikli su....a država nikako da završi kuću....7 godina je grade...ali potrudili su se stvarno...napravili su kuću kao od čelika..."a da nam nije bilo našeg Zorana, nebi je ni napravili"....kaže gde su dva starca, tu ne treba nova kuća...a da im je Zoran oženjen i da ima klince, dali bi im malo veću kuću..."ali neka, bolje išta, nego ništa"....Eto ga Zoran ulazi na vrata, čvrstim zemljoradničkim rukama se pozdravlja sa svima i uz osmeh se izvinjava jer ga čeka stoka...na izlazu dobacuje ocu da isključi kravama vodu da bi on mogao da se istušira pred odlazak na igranku...
Pao je mrak i bilo je vreme da se krene....Na isti način smo se spustili dole...Farovi automobila su nam pomogli da raskrčimo dugačak put i da se sigurno vratimo kućama...
|
Rekli su... (
7
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
14.11.2006
-
...kakav blam...
...to
je neki super sajtić za upload i download... Ja sam tamo došla kao
padobranac. Kao veliki ljubitelj filmova poželela sam da skinem neki i
odgledam... Međutim cvrc, ne može to tek tako...klik i eto ga u
kompu... Prvo registracija...pa neki programi, neka španska sela, pa
neki namaz na hleb....svašta nešto... Ali aj, naučim ja tu matematiku i
skinem čak 2 filma...ali kada nešto uzmeš treba i da daš... Aj sad ja
da upload-ujem neki filmić... Pokušam da skapiram sve ono, ali teško...
Na tom sajtiću ima 10 administratora i 1 sis.op. iliti vlasnik....neki
su pokušali da mi objasne ali su odustali... 
Tako je krenula šala na moju stranu, jer tamo i nema nešto ženskog
roda... Postoji tamo neki obrazac koji moraš da popuniš...nešto kao
zahtev...popuniš to, i ako zadovoljavaš kriterijume oni ti dozvole
upload... Pitanja su bila takva da sam ja mislila da čitam kineski, ali
moj odgovor je na svako pitanje bio DA.
Jedno od pitanja bilo je: "Koji je Vaš razlog da upload-ujete kod nas?".
Misleći da to čita samo vlasnik koji je skroz superiška lik, ja kao
razlog navedem "sexy administratore". Bila je to kardinalna greška!
Provalila sam da su u istom momentu svi administratori dobili tu
prijavu tek kada su počele šale na račun sexy administratora na
shotbox-u...zemljo otvori se.... 
|
Rekli su... (
9
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
1.11.2006
-
Zvezda padalica....
Na dan Svete Petke pala je još jedna zvezda...još jedno drvo je počelo da vene. Svi ti ljudi u crnom...sve te suze žalosnice...sva ta narikanja...uh...grrr... Ma teško je, kao pelin je gorko i kao so na ranu nagriza dušu. Lešinari se okomili sa svojim lažima...neko im diktira...Koga štite? Zašto štite? U izveštaju inspektora je kratko pisalo "suicid", i njima je time "case closed", najlakše i najbrže... A bližnji nisu bitni!?! Neka žive u ubeđenju neistine i laži!?! Gadim se na korupciju i zataškavanja...Sigurna sam da Neko sve to gleda...Đavo uvek dođe po svoje...
|
Rekli su... (
4
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
23.10.2006
-
Čika policajac...
Kao i obično, žurim na posao. Kao i obično, prelazim ulicu. Kao i obično, tamo gde ne treba. Kao i obično, van pešačkog prelaza. Ali, "obično" gledam stoji li patrola, jer kao i obično, stoji. Ali to "kao i obično" mi je falilo jutros. Prešla sam, a nisam pogledala ima li patrole koja hvata smrtnike da ih odere za grešku koju su napravili. I prešla ja, i videla ih (kasno)...idem pa šta bude. Vidim da kod kola već stoje 4 smrtnika. Vadim mob iz torbe, gledam na sat, kao i obično. Eto ga čika policajac izlazi iz kola i kaže meni uz ciničan osmeh "Dobro jutro". Ja njemu uz najslađi osmeh "  Dobro jutro i Vama". Gledam ženu koja stoji pored, a ona samo što ne zaplače . "Vašu ličnu kartu molim Vas", kaže čika policajac. Dam ja šta ću.
P: "Prešli ste ulicu van pešačkog prelaza."
Ja: "Jesam"
P: "Kazna za to je 2.000,00 dinara"
Ja: "Dobro, ok  "
P: "Imate li da platite?"
Brzo razmišljam ko bi mogao da stornira tu kaznu...razmišljam...teško mi ide...a da mu platim pa šta bude?...BINGO
Ja: "Nemam"
P: "Pa šta ćemo onda?"
Ja: "Samo Vi radite svoj posao"
P:"Ako Vi tako kažete"
Vrati se on u auto i nastavi da piše kaznu ženi pre mene. Ona mučenica kuka kako nema novca za lečenje, a kamoli za kaznu. Ja pitam "Šta ako kada se napiše kazna?", a ona kaže "E onda ideš na sud, pa ako ni tamo nemaš da platiš, ideš u zatvor". Smejem se, šta ću.
Ja: "Dobro je gospođo, bar imate izbor"
Gđa: "kakav izbor dete, nemam pare za lečenje"
Ja: "Imate izbor...ili platite kaznu, ili idete u zatvor, ili jednostavno poštujete pravila i ne prelazite ulicu tamo gde ne treba"
Gđa: "Ti dete ako imaš para za bacanje, ja nemam"
Ja: "Nemam ja para za bacanje, ali zgrešila sam i sada ću do i da platim. Niko nas nije terao da prelazimo ulicu gde ne treba. Ja to stalno radim, i morali su jednom da me ukebaju "
Gđa: "Ja sam to prvi put uradila i neću da platim. Idem na sud pa nek me teraju bolesnu u zatvor"
Gospođa inače deluje da je dobrostojeća, ni malo bolesna, više nafrakana nego našmikana itd... 
P: "A gde Vi gospođo radite"
Gđa: "Ne radim, muž radi"
P: "A zašto Vi ne radite?"
Gđa: "Muž dobro zarađuje i ja nemam potrebu za radom. Muškarci su za rad, a ne žene"
P: "E pa onda ću ja kao i svaki muškarac da radim, i da Vam dam Vašu kaznu da potpišete. Evo ovde, molim Vas"
Potpisuje ona besno, tačnije žvrlja po onom papiru.
Gđa: "Vi ste bezobrazni, sve vas je lako potkupiti"
P: "Jel Vi to meni nudite mito?"
Gđa: "Tužiću Vas zbog ovoga!" podiže nos i ode....
Čika policajac seda u auto i uzima moju LK sa kontrolne table. Sa druge strane kola drugi pandur se tiho raspravlja sa nekim likom i piše mu kaznu, za to isto.
P: "Sanja?"
Ja: "Molim"
P: "Gde Vi Sanja radite?"
Ja: "Tu kod Hayata"
P: "A čime se bavite?"
Ja: "Enterijerima  "
Već je počeo da piše kaznu i ja se više ne smejem.
P: "Imate li Vi Sanja da platite tu kaznu ili ne?"
Ja: "Nemam, samo Vi pišite"
....valjda će Vlada moći da sredi tu kaznu....
Ja: "Ali požurite molim Vas, zakasniću"
P: "Imate nešto važno čim toliko žurite"
Ja: "Imam posao, zar to nije dovoljno?  "
...piše on onu kaznu, ali ga je razvuko svaka mu čast...prvo datum...pa se potpiše...pa neke generalije...baci pogled dokle je kolega stigao...pa opet nešto piskara...velika neka kazna...
P: "Ako Sanja, samo Vi radite..."
Ja: "......", ćutim i cupkam....
....kolega je završio, pruža onom dečku kaznu i okreće se ka nama uz smešak...
P2: "Lepo dete a?"
P: "Šta da joj radimo?"
Ja: "  "
P: "Sanja, naučite da cenite svoju lepotu i tuđu dobrotu. Ovog puta ćemo Vas pustiti, a Vi pazite šta radite  "
Ja: "Hvala Vam, prijatno" 
|
Rekli su... (
7
) :: Reci mi...! :: Permanent Link
|
|
|
10sanja20
....modlica za kolače....
Free Site Counter
Kategorije 10...20...
Šta sam sve rekla...
Ovo su moji prijatelji...
Ovo vredi posetiti...
|
|
online
....modlica za kolače....
